Naslovna  |  Projekti  |  FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - SOCIJALNI STUB (VIDEO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

27. 11. 2016. Srbija

Autor: ObjektivNo1. - Danijela Ilić Izvor: ObjektivNo1.

FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - SOCIJALNI STUB (VIDEO)

Održivim razvojem se ide u susret potrebama sadašnjosti tako da se ne ugrožavaju mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. U skladu sa ovim načelom, Vlada Srbije je u maju, 2008. godine, usvojila Nacionalnu strategiju za održivi razvoj koja se bazira na tzv. četiri stuba - ekonomski, ekološki, socijalni i institucionalni.

"Ne možeš uvek dobiti ono što želiš" . Ovo je refren jedne od pesama Rolingstounsa. Da li je to loše? Da li bi državna politika uvek trebalo da nastoji da ljudima obezbedi ono što žele? Da li bi država trebalo da ima neku ulogu u podučavanju građana u vezi sa tim koje želje imaju vrednost, a koje ne, ili bi u vezi sa tim pitanjima trebalo da ostane po strani?

 

 

Društvena dimenzija održivosti temelji se na premisi da jednakost i razumevanje međuzavisnosti ljudi unutar zajednice predstavljaju   osnovni preduslov prihvatljivog kvaliteta života, što je u suštini prvi cilj razvoja. Da  bi  razvoj  bio  dugoročno  održiv,  bogatstvo,  resursi  i  mogućnosti moraju se raspodeliti tako da svi građani mogu da uživaju osnovne standarde bezbednosti,  ljudskih  prava  i  socijalnih  privilegija  kao  što  su  hrana, zdravlje,   obrazovanje,   stanovanje   i   mogućnosti   za   razvoj   svoje   ličnosti. 

“ Socijalna isključenost jedan od najvećih problema današnjice i tome je doprineo i poremećen sistem vrednosti. Socijalna isključenost podrazumeva isključenost iz ekonomskog, političkog, kulturnog ili društvenog sistema preko kojih se pojedinci ili grupe integrišu u društvo. To je proces koji se može odvijati na jednoj ili više dimenzija: zapošljavanja, obrazovanja, učestvovanja u političkom životu, društvenim, kulturnim aktivnostima, mrežama socijalne brige i podrške”,  ističe Rada Karanac, sociološkinja.

 

Da bi se društvena komponenta održivog razvoja ostvarila, neophodno je voditi računa o jednakim pravima, jednakosti i sigurnosti pred zakonom za sve, sa posebnom pažnjom na jednaka prava žena i muškaraca, dece, mladih, marginalizovanih grupa, zaštiti nacionalnih manjina i poštovanju osnovnih ljudskih prava.

Pokojna romska pevačica Ljiljana Petrović Butler, pevala je na prijemu Indire Gandi u Beogradu, i prema njenom svedočenju, tadašnja predsednica Indije, oduševljena Ljiljaninim vokalnim sposobnostima, rekla je Titu: “Mislim da je vreme da nam vratite naše Cigane”. Tito je odgovorio: “Mi ovde nemamo Cigane, samo Jugoslovene”.

Položaj Roma u razvijenim zemljama EU ne razlikuje se mnogo od onog u nerazvijenim zemljama periferije, uključujući i Srbiju. Romi su konstantna meta rasne diskriminacije, fizičkog i verbalnog nasilja i prema podacima Povereništva za zaštitu ravnopravnosti, Romi su najviše diskiminisani.

“Pozdravljamo odluku Vlade Srbije da se položajem i problemima pripadnika nacionalnih manjina posebno bavi i da rešava pojedinačne slučajeve diskriminacija marginalizovanih grupa”, izjavila Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti za naš portal.

 

 

Rodna ravnopravnost. ’Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. ’’

 

Iako je ravnopravnost regulisana zakonom, u praksi Srbija pripada zemljama sa visokim stepenom rodne neravnopravnosti. To je zato što je kod nas primena zakona veoma slaba. Žene su uvek veće žrtve u tranziciji i njih je uvek lakše “skloniti iz priče” jer nisu na pozicijama moći. Ne nalaze se na mestima na kojima se nalaze muškarci, jer postoji strukturalna diskriminacija. Čak i kada se odluče na osnivanje sopstvenog biznisa i postanu vlasnice firmi nailaze na slične problem.

“Uvek će se žena staviti na drugo mesto, odbija se da joj se na vreme plati račun. Sa ženom se pregovara na drugačiji način, na neozbiljniji način nego sa muškarcima”, naglašava Gorana Tanasković, direktorka Udruženja preduzetnica "Nadežda Petrović" iz Čačka.

Jedna od najranjivijih društvenih grupa koja je podložna svim oblicima diskriminacije jesu osobe sa fizičkim, intelektualnim i mentalnim invaliditetom. Ove osobe čine oko 10% ukupnog svetskog stanovništva i predstavljaju jednu od najvećih manjina na svetu. Prema proceni Evropske agencije za rekonstrukciju, u Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta.

 

Društveni i pravni položaj osoba sa invaliditetom je, pre svega, pitanje ljudskih prava. U strategijama razvoja gradova i opština (tamo gde ih uopšte ima), a koje se najčešće sastoje od nekoliko hiljada stranica, samo u nekoliko pasusa smeštene su planirane aktivnosti u ovoj oblasti. Položaj osoba sa invaliditetom i dalje je nepovoljan iako su određeni pomaci u poboljšanju njihovog položaja načinjeni. Tek  svaka  peta osoba sa invaliditetom je zaposlena. Procenat siromašnih u toj populaciji je višestruko veći nego među ukupnim stanovništvom Republike Srbije.

“Osobe sa invaliditetom nisu nevažeće osobe, već moraju da budu ravnopravni članovi bilo kog društva ”, ističe Darko Babić, akademski slikar iz Požege.

Društvena   jednakost   znači   osigurati   obrazovanje   svim   ljudima   i omogućiti  im  da  svojim  radom  doprinesu  napretku  društva.  Povezanosti unutar  društva  su  takve  da  svaka  društvena  nejednakost  utiče  na  njegovu stabilnost. 

Prioritet Republike Srbije u ostvarivanju prava marginalizovanih grupa vezan je pre svega za nastavak započetog zakonskog regulisanja prava i položaja pripadnika ovih grupa, kao i dalje jačanje društveno ekonomskog položaja. Cilj je promeniti postojeće stanje i stvoriti društvo jednakih mogućnosti za sve.

 

 

Projekat ''Stubovi održivog razvoja'' realizovalo je preduzeće za medije i konsalting MEDIA TEAM LEADER CK d.o.o uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza