Naslovna  |  Projekti  |  Feljton (3.): Žene sa invaliditetom – dvostruka diskriminacija u javnom i političkom životu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

31. 10. 2016. Čačak

Autor: ObjektivNo1 / S. Kojanović

Feljton (3.): Žene sa invaliditetom – dvostruka diskriminacija u javnom i političkom životu

Saznanja o kršenjima ljudskih prava bazirana na činjenicama i dokazima predstavljaju značajan alat za pokretanje društvenih promena koje bi trebalo da vode ka unapređenju političkog učešća osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Ova lica, nažalost, nisu u potpunosti uključena u izborni proces pod jednakim uslovima kao i drugi građani.

Nema dileme da svi važeći zakoni Republike Srbije deklarativno daju mogućnost svim građanima da učestvuju u političkom i javnom životu, na različite načine, uključujući i učešće na izborima ako su punoletni i imaju poslovnu sposobnost. To isto važi i za OSI koje ispunjavaju uslove. Međutim, i dalje postoje ogromne praznine, kako u propisanim procedurama, tako i u praksi. Na primer, učešće u samom izbornom procesu ometa  nepristupačnost biračkih mesta i glasačkih materijala, nedostatak informacija u izbornim kampanjama, predizborni programi nisu na znakovnom jeziku (za gluve i nagluve), tajnost glasanja nije obezbeđena (za slepe i slabovide) i mnoge druge.

Osobe sa invaliditetom mogu slobodno da iskazuju svoju političku pripadnost, da budu članovi političkih stranaka i da učestvuju u predizbornim kampanjama. Međutim, iako je logično rešenje da OSI same zastupaju svoje stavove u lokalnim i republičkim parlamentima, gotovo da se ova ''pojava'' svodi na nivo statističke greške.

 

Mora se priznati da poslednjih nekoliko godina raste broj žena u politici, ali i dalje je nedovoljno. Prvenstveno kao rezultat kvota, žene čine približno 30% u lokalnim parlementima ili 33% u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I dalje ih je manje od 20% na mestima izvršne vlasti ili manje od 15% u savetima mesnih zajednica. Osim toga, zastupljenot žena u politici ne znači samo njihov broj, nego i puno učešće i promovisanje koncepta rodne ravnopravnosti u javnim politikama. Ova statistika je poraznija kada je u pitanju učešće žena sa invaliditetom u političkom životu.

Političko učešće žena sa invaliditetom zahteva i povećanje njihovih kapacitete da bi u punoj meri učestvovale u donošenju odluka. Žene tradicionalno nemaju iskustvo u bavljenju politikom i za njih je to nova oblast. S druge strane, obrasci političke kulture i vladajuća pravila (posebno unutar stranaka) su netransparenta, nedostaju procedure i jasna pravila političke borbe, što ženama otežava aktivizam, a posebno napredovanje u politici. Zbog toga je važno podržati ih, stvoriti procedure i kulturne obrasce koji će biti podržavajući za žene.

 

Način na koji se odluke donose, ono kakva politika danas jeste, samo je jedan od mogućih modela, koji se nije pokazao naročito uspešnim. Posebno u vreme tranzicije potrebna nam je tranformacija političkih procesa i promena prakse institutucija, kako bi više odgovarala potrebama građana i građanki. Ovo je posebno važno na lokalnom nivou. Političko delovanje žena sa invaliditetom, odnosno njihovo učešće u donošenju odluka osim što predstavlja preduslov uključivanja ženske perspektive u politike lokalne zajednice, predstavlja i ljudsko pravo žena uopšte na političko predstavljanje i organizovanje.

Potrebno je, pre svega, da razvijemo bolje razumevanje  života sa invaliditetom da bi otklonili prepreke koje i dalje stoje na njihovom putu ka jednakosti. Većina diskriminacija sa kojom se sreću žene sa invaliditetom zasnivaju se na stavu da nisu jednake sa ostalim ženama i ne mogu da očekuju da uživaju ista prava i očekivanja.

 

Svako ko je tražio materijale o ovoj temi unazad nekoliko godina, malo toga je imao da pročita. Jedan od retkih dokumenata na ovu temu u Srbiji je zbornik tekstova objavljenih u svetskoj literature pod nazivom “Prepreke za jednakost – dvostruka diskriminacija žena sa invaliditetom “. Ovaj zbornik je pripremila i uredila Gordana Rajkov, koordinatorka za razvoj i medjunarodnu saradnju i predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Prema njenim rečima,  cilj prevodjenja i objavljivanja ovih materijala je da oni posluže kao polazna osnova svima koji su zainteresovani da nešto saznaju i uče o životima žena i devojaka sa invaliditetom i o specifičnim problemima sa kojima se one susreću u današnjem društvu. To ohrabruje našu sumorni stvarnost, ali je nedovoljno da bi se napravili ozbiljni pomaci u ovoj oblasti.

 

Učešće žena sa invaliditetom u javnom i političkom životu trebalo bi podstaći generalno, a ne podržati samo kad su na dnevnom redu pitanja koja se specifično njih tiču. Vladine i nevladine, nacionalne, regionalne i medjunarodne ženske organizacije i tela trebalo bi da uključe žene sa invaliditetom i njihove probleme u opšti ženski pokret, primenjujući akcioni plan u skladu sa sa preporukama, kao i sa Platformom za akciju sa  Konferencije Ujedinjenih nacija u Pekingu, iz 1995. godine. Poruka koju su tada poslale celom svetu nikoga ne može ostavit ravnodušnim:

‘’ Došle smo ovde da ojačamo povezivanje žena sa invaliditetom i ostalih žena.

Došle smo ovde da budemo vidljive.

Sada odlazimo ispunivši samo deo svojih očekivanja:

Napravile smo odredjeni uticaj.

Ljudi su nas postali svesni.

Družile smo se i ostvarile kontakte širom sveta, ali smo svesne da bi trebalo još mnogo toga da se uradi pre nego što ostvarimo svoj osnovni cilj a to je jednakosti sa ženama uopšte u zemljama u kojima živimo.

Pazite se! Žene sa invaliditetom su krenule na put!

(iz Women Walk on Water, objavljenoj od strane Swedish Handicapped International Aid Foundation (SHIA) povodom 4. Svetskog Kongresa žena, Peking, Kina, septembar, 1995.)

Ovaj projekat je realizovan uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza