Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Čačak

20. 11. 2019.

Autor: ObjektivNo1

RADIONICA: IZVEŠTAVANJE O DECI I MLADIMA U LOKALNIM MEDIJIMA

Centar za monitoring i aktivizam je organizovao radionicu ''Izveštavanje o deci i mladima u lokalnim medijima'' u okviru istoimenog projekta koji je podržalo Ministarstvo za kulturu i informisaje Republike Srbije.Cilj ovog projekta je unapređenje profesionalnih i etičkih standarda lokalnih medija u izveštavanju o temama u kojima se govori o deci.

Pored predstavnika lokalnih medija, uglavnom mladih novinara, radionici su prisustvovali i predstavnici maturanata Čačanskih srednjih škola i predstavnici studenta koji su izneli svoje stavove na ovu temu. 

Zajednički zaključak je da su deca i mladi u lokalnim medijima jedva vidljivi. Kad se ipak vidi - prilično je zamagljeno. Kad se magla raziđe - izranja neveseo prizor.
Deca dospevaju u žižu interesovanja, pojavljuju se na naslovnim stranama i u udarnim informativnim emisijama kada su žrtve nasilja ili kada su sami počinioci kažnjivih dela. Pritom se ističu negativni aspekti njihovog ponašanja, porodične prilike, podaci o zdravstvenom stanju ili se daju nestručne procene ponašanja i karaktera, što može štetiti razvoju deteta. U tim slučajevima, često, bivaju otkriveni njihovi identiteti kroz objavljivanje imena, prezimena i fotografije dece ili pak kroz objavljivanje punog imena i prezimena njihovih roditelja, braće, sestara. Neprimereno izveštavanje medija može dodatno traumatizovati decu i uticati na njihov razvoj, izazvati neželjene reakcije i osudu okoline, učiniti njihovu intimu dostupnom a možda čak i ugroziti njihovu sigurnost. Zabrinjavajuće je što poverljive informacije, kojima mogu raspolagati samo policija, zdravstveni i socijalni radnici, koji su dužni da ih čuvaju kao službenu tajnu, dospevaju do novinara i bivaju objavljeni.
Drugi aspekt ovog problema je što se u medijima pojavljuju ljudi koji ne promovišu kulturu jezika, govora i pravilne akcentacije, unoseći u standardni jezik nestandardne naglaske, žargonizme, vulgarizme i još mnogo toga čime se jezik naružuje. Osim toga, sve češća je upotreba stranih reči čak i onda kada za taj termin postoji adekvatan naziv u srpskom jeziku.

Teme o deci, kad se i pojave u medijima, pre svega su, dakle, prilika za odrasle da se pohvale svojim dobrim delima, ili da se požale na uslove koji ih u tome ometaju, ili oboje. Kad se uz takvu temu pojavi slika i/ili izjava deteta, ona uglavnom ima funkciju skretanja pažnje na ono što čine odrasli. Ne mislimo ovim da kažemo da se to radi svesno i namerno, već pre da odražava jednu 'implicitnu filozofiju detinjstva' zasnovanu koliko na tradicionalnim shvatanjima, toliko i na zapanjujućem nepoznavanju dece. Nažalost, mediji nimalo ne doprinose tome da odrasli zaista upoznaju i razumeju decu. Umesto da nastoje da postanu značajna snaga kulturnog obogaćivanja, oni se uglavnom ograničavaju na povremeno pružanje pomoći u ‘gašenju požara’.Sve ovo ukazuje da je za raševanje iznetih problema u ovoj oblasti neophodna, pre svega, edukacija novinara koji se bave ovim temama. To je i bio naš projektni zadatak kojim smo želeli da kroz realizaciju ove radionice promenimo sliku dece u lokalnim, pa i srpskim medijima.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza